Alkoholizam je bolest koja narušava organizam čoveka ali i bolest koja ostavlja značajne posledice u vidu poremećenog funkcionisanja osobe u svojoj sredini, pri čemu isto tako i društvena sredina ima značajan uticaj u nastajanju bolesti. Alkoholičari su osobe koje ekcesivno piju alkohol, postajući postepeno psihički i fizički zavisne od njega, pri čemu ispoljavaju bilo samo predznake, bilo otvorene poremećaje po sopstveno telesno i duševno zdravlje, kao i po njihove odnose sa drugim osobama i generalno funkcionisanje u društvu.

Radna sredina mo že znatno da utiče na razvoj alkoholizma, pri čemu su tu manje važni sami fizički uslovi rada (rad na terenu, stereotipnost radnih aktivnosti i dr.), mada ih osobe koje imaju problem sa alkoholom često koriste kao opravdanje za pijenje. Mnogo veći uticaj ima društvena tolerancija pijenja na radnom mestu i u okviru radnog vremena, kao i tolerancija problema koji se javljaju kao posledica takvog stava.

Kada shvate da osoba ima problem sa alkoholom, rukovodioci mogu da probaju da razgovorima otkriju uzroke pijenja, pri čemu se dešava da neki pokazuju i određenu vrstu razumevanja za alkoholičare, tolerišu njihovo ponašanje, pravdaju izostanke sa posla ili ne registruju bolovanja čiji je uzrok alkoholizam. Iako je takvo ponašanje nekada rezultat najbolje namere ili neznanja kolega ili šefova, ono zapravo omogućava alkoholičaru da nastavi sa pijenjem, sve dok svojim ponašanjem na poslu ne prevrši svaku meru ili postane nesposoban za rad. Tada je moguće da poslodavac krene u drugu krajnost, te se problematičnoj osobi po kratkom postupku daje otkaz, šalje se u invalidsku penziju i slično, a da pre toga možda i nije nekim konkretnim merama zahtevano od osobe da se suoči sa svojim problem i leči.

Posledice alkoholizma koje se uočavaju na poslu su uglavnom:

• Izostajanje s posla. Alkoholičari kroz česte izlaske s posla i česta bolovanja, mogu da izostaju i po nekoliko meseci godišnje. Zbog dejstva alkohola, imunitet ovih osoba je slabiji, podložniji su infekcijama, a česta su i kratka bolovanja koja zapravo služe da se sakrije mamurluk i posledice pijenja. Ponedeljak je često danaza odsustva iz tog razloga, nakon pijenja tokom vikenda.
• Povrede na radu. Alkoholičari se mnogo češće povređuju na radu i češće postaju invalidi.
• Gubitak interesovanja za posao. Ove osobe uglavnom gube raniju kreativnost, nemaju želju da napreduju i gube samoinicijativu tj. čekaju uvek detaljna uputstva za rad.
• Promenljivo raspoloženje koje dovodi do toga da ljudi na poslu zauzimaju rezervisan stav prema toj osobi, ne znajući da li da očekuju od nje izliv agresije ili letargiju. To udaljavanje od alkoholičara, paradoksalno, njemu daje joj više prostora da nesmetano nastavlja sa pijenjem.
• Sklonost kritici i protivljenju. Alkoholičaru su uglavnom uvek drugi krivi za sve, što može da poprimi i razmere paranoje.
• Učestali međuljudski konflikti. U principu, osobe koje imaju problem sa alkoholom, ni ne trude se zaista da umanje svoje probleme ili da ih rešavaju na pravi način, već ih maltene povećavaju ili se postavljaju kao da je probleme nemoguće rešiti i kao da se sve urotilo protiv njih. Postoje mišljenja da je to čak i njihov mehanizam odbrane svog ponašanja jer im problemi praktično daju razlog, alibi ili izgovor za to što piju.
• Preuveličavanje značaja svog rada i potcenjivanje tuđeg rada. Ovakvo ponašanje je rezultat sebičnosti alkoholičara. Iako oni spolja mogu delovati kao društvene osobe, u principu alkoholičari su vrlo okrenuti sebi, svojim potrebama i svojoj potrebi za pijenjem.

Ipak, alkoholizam se kod svake osobe iskazuje na nešto različit način, tako da neke posledice možda nisu vidljive ili je čak problem uočljiv ali posledica na radnom mestu gotovo da nema (osoba je redovno na poslu, nema disciplinskih mera i sl.). Ovo može biti i rezultat postavke radne sredine koja praktično toleriše problem, a alkoholičari to onda koriste u svoju odbranu („Jeste da popijem ponekad, ali nemam ni dana izostanka i jedan sam od boljih radnika“).

Kolege ili nadređeni u firmama u kojima rade alkoholičari često zbog svog neznanja, zbog loše postavke prema alkoholizmu ili njegove tolerancije, propuštaju da identifikuju alkoholičara. Ukoliko se sretnu sa alkoholizmom u svojoj firmi, bilo bi najbolje da se obrate za savet i saradnju osobama koje su stručne za lečenje alkoholizma, zdravstvenoj i socijalno-psihološkoj službi. Lečenje alkoholizma je dug i složen proces u kome je potrebno da postoji saradnja i porodice alkoholičara, ali i njegove okoline, pa i radne sredine. Osoba se mora suočiti sa posledicama svog pijenja, uz realan zahtev i pritisak da prihvati lečenje.

Tekst je sastavljen na osnovu knjige „Alkoholizam od prve do poslednje čaše“,
mr sci. med. dr Zorana Stankovića, dipl. soc. radnika Dejana Begovića